среда, 19. јул 2017.

Dobra, ali i loša strana

Da imam brižne,
Nežne ruke mogla bih k'o mnoge žene njima da milujem i sve raspirujem.
Da imam vratreni pogled mogla bih njime da stvaram neki svoj ogled,
Da topim led i dobijam med.
Da imam blagi glas mogla bih njime da ponudim drugima spas,
Nije bitno da l je pravi il je laž,
Bitno je samo da ubedi sve vas.
Da imam zavodljivo telo plesala bih,
Taj ples bi mi bio k'o najlepše odelo,
Meni čuvano,
Baš zbog mene krojeno,
Da bi se uz moje kukove pripilo i upilo svaku simpatiju,
Svakoga ko dođe pred moju kapiju.
Da imam slatkorečivost na usnama nikad ne bi bilo kajanja u mojim uspomenama,
Sve bih pretvorila u,
Po mene,
Dobra vremena.

Ali ja imam samo jezik

петак, 14. јул 2017.

Tvoj dom je tamo gde je tvoje srce

Nije tvoj dom tamo gde si kupio plac,
Napravio kuću,
Sredio njenu unutrašnjost tako da ti bude lepa,
Udobna,
Baš po tvojoj meri.

Nije tvoj dom tamo gde spavaš,
U postelji kojom sebe od hladnoće štitiš,
Niti na parketu koji dok po njemu gaziš škripi.

Nije tvoj dom tamo gde te čeka pivo u frižideru,
Doručak u šerpi na šporetu,
A kafa pored lončeta.

Nije tvoj dom tamo gde gledaš televizijske emisije zavaljen na udobnom kauču,
S cigaretom u jednoj i pikslom u drugoj ruci dok kanale menjaš bradom i svađaš se s velikim ekranom.

уторак, 27. јун 2017.

Neka blista dok još može biti čista

Hteo sam da slušam ptice, hranim svoju stoku, berem cveće, kradem prirodi jestive plodove.
Hteo sam da više nikada ne sretnem te dvonožne životinje koje gradovima, selima, planinama i morima šetaju k'o generali.
Zavode red, lome led, pale i gase vatre.
Plivaju, penju se, uzdižu i uzdišu, a nikoga ništa što bi trebalo ne pitaju.
Hteo sam sve da imam ovde, ali ne čoveka, sagovornika, komšiju.
Naravno, čovek sam i ja, bar sam nekad bio, a i sad hodam na dve noge.
Dakle, još se nisam pretvorio u vuka ili medveda, ali živim s njima na vrhu planine koju ljudi još nisu ukaljali svojim vozilima, gumama, pljuvačkama, đubretom...

Ipak su uspeli da prodru, počeće da naviru, siguran sam u to.
Gviriće i čekati dobar momenat da unište sve što se uništiti može.
Velike stene skloniće, možda čak i razbiti.
Vodu će zagaditi, travu isprljati, drveće poseći...
Šume će pretvoriti u igrališta, jezero puno retkih riba u kupališta, pecališta.
Izgradiće zgrade, utvrde koje će im obezbediti utočište i sasvim sigurno uništiti životinjama njihovo prirodno stanište.
U ovaj mir će, dakle, doneti veliki nemir kafića, hotela, motela, bazena, staza za skijanje.
Dolaziće da kupuju zemljište, jedu, piju, seksaju se, urlaju, svađaju se, ubijaju, mire, oživljavaju i uništavaju sve ono što je bilo ovde pre njih.

Video sam ga, posle deset godina video sam ovde jednog čoveka.
Znojav, crna kosa mu se lepi za čelo dok niz lice teče voda.
Nema puta, nikakva utabana stazica ne vodi do ovog vrha.
Planina do danas nije bila otkrivena, ako sebe ne računam pošto sam se samo jednom popeo ovde i više nikada nisam sišao.

понедељак, 26. јун 2017.

Još me boliš

Još me boliš,
Pa lutam s tišinom u noćima.
Ignorišem srce koje te kucanjem doziva.
Ignorišem sećanja ili im se predajem.
Trudim se,
A često,
Zapravo,
Samo odustajem.

Još me boliš,
Pa pokušavam da se izlečim.
Nekad odem u kafanu da zalečim tu ranu,
Ali je samo posolim.
Alkohol radi ono što trezno stanje potiskuje,
Gura pod tepih,
Zaustavlja.
Alkohol tu česmu otvara,
Pa umesto da prebolim samo još više patim,
Volim...

Još me boliš,
Pa te pesmama dozivam.
Pišem i brišem,
Pa uzdišem,
Čini mi se kao da izdišem,
Ali se povratim kad već ne mogu da te povratim.

Još me boliš,
Pa te krijem,
Čuvam za sebe.
Kunem te i volim,
Prezirem,
A kao da molim.

субота, 17. јун 2017.

Beži mala

Nemoj da ga čekaš, mala, tvoje godine ne zaslužuju nikakvo čekanje.
Bezvremensko ludilo puno njegovog lika, glasa, stasa.
Užarenu veru u onoga koji samo rečima talasa, a pritom zna da od reči nema burnih valova, već od dela što si ih zbog njega samoćom okupala.
Znam, sve si njemu podredila, prilagodila, posvetila.
I taj karmin crveni, grudnjak svileni...
Te oči spremne da vole sutra će od suza da te bole.
Ni godine neće ti se vratiti kad ih budeš mogla više ceniti.

Beži, mala, i ne okreći se kad bude dozivao ime tvoje.
Ne traži on tu tebe, tvoj karmin, grudnjak, ni oči.
Ne, mala, on traži sebe, a ti si tu samo loša zamena.
On ne zna šta hoće, čas je ovde, pa ode i od neke druge tebi ponovo dođe.
Igra se kao beba, istražuje svet ženskih jastuka, a tebi nije potrebna njegova nesigurna ruka bez obzira na toplinu koju ti daruje dok ti telo miluje.

субота, 03. јун 2017.

Ne čitaj moje stihove

Ne čitaj moje stihove,
Ne želim da znaš za moje poraze.

Ne čitaj moje stihove,
Tu nisu moje pobede.

Ne čitaj moje stihove,
To nisu reči za tebe.

уторак, 30. мај 2017.

A kad odem

A kad odem nemoj da me tražiš,
Pusti da odletim jednostavno,
Prosto i lako.
Bez suvišnih pitanja koja bi te morila u dugim noćima.
Pusti,
Nek odletim,
Pa ako se setim i ako se setiš.
Pa možda jednom,
Nekada...
Možda za deset,
Dvadeset ili više godina opet tebi budem odana,
Ali kad odem pusti me čak i tad.

A kad odem nemoj da patiš,
Da pokušavaš da shvatiš ili daleko bilo da me vratiš.
Nastavi dalje svojim putem,
Dozvoli sebi da voliš neke druge,
Neke nove žene koje će ti,
Možda,
Biti bolje od mene.

A kad odem nemoj uspomenama da se predaješ,
Da žaluješ,
Mrziš i kuneš.
Pusti me,
Bilo mi je vreme da odem,
Nismo više trajali,
Ni bili jednaki talasi.

Dobra, ali i loša strana

Da imam brižne, Nežne ruke mogla bih k'o mnoge žene njima da milujem i sve raspirujem. Da imam vratreni pogled mogla bih njime da...