понедељак, 22. мај 2017.

šta je noć

Šta je noć, ako nije tamnica koja rane otvara?
Zavarava i opija,
Mislim svaki put da prolazi najbolnija,
Al budem uvek samo naivnija.
Opet se vrati,
Opet me boli,
Pa mislim da bol ima veću snagu nego prošle noći.
I znam da će novo jutro doći,
Al kao da neću moći da ga zagrlim i oči otvorim.

петак, 19. мај 2017.

Da l ti se plače ispod te maske?

Ona ima po dvesta lajkova na svakoj slici i svakog dana izbaci bar jednu novu.
Izlazi u najposećenije diskoteke u gradu.
Nosi najskuplju odeću i non-stop je u taksiju.
Trenira, trči, vozi bajs po kraju.

Svi je znaju i o njoj svašta pričaju.
Čula sam te priče i ja, al se nisam mnogo obazirala.
O mojoj najboljoj drugarici isto tako pričaju, pa znam da nisu u pravu i da nikad niko nije onakav kakvog ga ljudi naprave.
Kažu:
„Bahata, puna k'o brod, umišljena.
Rođena pod srećnom zvezdom, upala joj kašika u med“,
Bla, bla, bla...
Iste priče kruže i o mojoj drugarici, pa znam da nisu blizu istini, bar ne tako kako oni misle da jesu.

Srela sam je na rođendanu mog dobrog drugara.
Mnogo ljudi u maloj diskoteci, pa mnogo i zagušljivosti, dima, znoja, muzike.
Na takvim mestima volim da se sakrijem negde i da pustim vreme da samo od sebe teče bez mene.
Nisam htela da igram, ni da se mrdnem od svog stola.
Nije mi baš bilo do skakanja, htela sam svoju priliku za providnost da iskoristim potpuno, pa sam svoje društvo zamolila da se skloni i da me ne smara s pitanjima, začuđenim coktajima i nagovaranjima.
Nakon ko zna koliko pesama novih i starih prišla mi je ona da me pita imam li upaljač.
Mogla je da ga nađe i kod nekog drugog, ali nisam se time opterećivala.

понедељак, 15. мај 2017.

Muška kurva

Muška kurva – Ono što kod nas navodno ne postoji.
Mi nemamo pravi doživljaj za takvog tipa, ali za ženu imamo.
Kad kažemo: „Ona je kurva“ odmah osetimo gorak ukus u ustima ili sladak, zavisi kako ko, ali svako zna o kakvoj ženi je reč.
Međutim, kad kažemo: „Muška kurva“ ne znamo tačno o kakvom tipu je reč, svako ima neki svoj doživljaj muške kurve.

Muškarcima kurvar predstavlja manje – više idola, cara, kralja, švalerčinu, alfa mužjaka koji je sposoban za sve.
Hvalospevi se pred njegove noge bacaju dok on priča lovačke priče i opisuje svoj plen ispijajući pivo u lokalnoj birtiji.
Neki od ortaka su ljubomorni, a neki se sa njim nadmeću, ali retko kad se pojavi neki koji će pokazati gađenje prema ortaku kurvaru.
A on samog sebe voli najviše, imponuje mu pažnja drugara kao još jedna žena, jedan krevet, jedno telo, neka druga kosa, glas...
On uživa tako zagledan u sebe misleći da ga je spravio Kazanova i da ga je nemoguće zameniti, prevazići, zaobići.
Misli da su skroz kul te njegove priče, a pritom ne kapira da je to samo kusur, gomila siće.

среда, 03. мај 2017.

Ranjena košuta

Drži se za ogradu mosta, lice podiže ka nebu.
Dozvoljava kapima kiše da joj suze sakriju.
Više se ne nada ničemu.
Više ne može sebe da podnese.
Više nikome ne veruje.

Oseća se prljavo,
Pokvareno,
Potrošeno,
Iskorišćeno,
Obespravljeno,
Beznadežno,
Usamljeno,
Odbačeno,
Ludo...

Nisu joj verovali, pa je morala da pobegne.
Htela je samo da je neko uhvati za ruku,
Odvede u luku i zagrli.
Htela je da je neko sasluša,
Da dušu otvori i svega se oslobodi.
Svima je rekao da se ona drogira,
Da sama traži đavola.
Verovali su mu,
Napolju deluje tako pitomo dok obasjava blistavim osmehom.

понедељак, 01. мај 2017.

Ako se ikada mene setiš

Spusti svoj dah na moj vrat,
Želim da osetim tu toplinu bliskosti.
Dok vetar zaviruje u sve šupljine ovog grada dodirni me,
Zaviri u moju dušu.
Vidi šta se krije ispod kože,
Ispod reči,
Pokreta,
Glasa i svega što je očigledno.

Dok pod našim nogama stari pod škripi smej mi se,
Razbijaj tišinu lepim smehom,
Onim iskrenim što se krije ispod dasaka.
Što od srca dolazi do usana,
A ne raskrčuje put od usana - do srca kao što čini većina lažnih osmeha.

Dok umorno skrštam ruke ti se ne zavaravaj,
Stegni ih čvrsto i podseti me da se više ne plašim one bliskosti koja me je oterala od tebe.
Reci mi da ona nije baba s rogovima iz starih priča.
Reci mi da je ona sve i ništa iako to već znam.
Podseti me na sve ono što je moglo da bude nekada,
Što bi moglo da bude večeras ili sutra sa nama.

недеља, 30. април 2017.

Vikendica u Vincima, klimavi sto i krhotine od života koje sede zajedno same

Tmurno jutro, nebo se nakostrešilo i kišom zapretilo.
Ništa mi nije dobro izgledalo, bila sam suviše pesimistična da bih išta lepo u tom danu videla.
Crna jakna, crne pantalone i crne patike s belim đonom.
Crni putnički ranac pun stvari i moja crna glava ukrašena baš onakvim crnim naočarima za sunce kakve su mi bile i misli tog trenutka.
Stajala sam ispred svog dvorišta i čekala onog starog druga za kojeg su me svi pitali: „Što se družiš s njim?“
Bio je suviše problematičan čak i za moj ukus, ali imao je harizmu, bio iskren i veran drug k'o da je pas, a ne čovek.
Debeo, uvek s nekom odvratnom kajlom oko vrata.
Pun naizgled apstraktnih tetovaža koje je sam sebi crtao po rukama, vratu i nogama.
Dečko s tri pirsinga na licu i marihuanom ispod sedišta.
Ukratko, bio je to dečko kojeg majka nikad ne bi za zeta poželela, a ni za druga svojoj jedinoj kćeri.

Ja za to nisam marila, drugu cigaretu sam palila i čekala da dođe po mene.
Čim sam čula kako uleće u moju ulicu pritisnuvši kočnicu dok tehno bubnja u kabrioletu znala sam da je to on i nasmejala sam se onako za sebe srećna što ću napokon sesti.
Onako u svom stilu pozdravio me je nasilničkim kočenjem i smehom koji je nadjačao čak i bubnjanje iz fensi zvučnika.
Cela ulica ga je čula i znao je da to nikad nisam volela, pa je mogao da uživa dok me gleda kako zelenim.
Sela sam bez uobičajenog pozdrava, zbog muzike nije mogao da me čuje, ali pročitao je sa mojih usana: „Jebem ti mater, pizda ti materina šašava“, pa me potapšao po ramenu kao da mi kaže: „Sve kapiram, uvek sam voleo majmunski da se ludiram“
Smanjio je muziku da bi mogli da razmenimo koju reč.
Plan je bio da odemo u Vince na dan, ali izgleda da nije svaki plan uspešan plan.
Nije bio uspešan ni onaj moj zbog kojeg je trebalo da odem, pa što bi bio uspešan njegov koji mu je naređivao da sredi malo tu vikendicu koju ima da bi je brže prodao?
Bilo kako bilo dogovorila sam se sa njim da idemo, a on nakon par rečenica više ništa nije pitao.
Rekao mi je da će tu biti neka njegova ekipa od čega sam se naježila.
Znao je da ne volim da se družim s njegovim ekipama, pa je brzo dodao: „ajde, ne mrači! Idemo da pijemo, da se zezamo i uživamo. Opusti se, jebeš sve. Ne brini za moju ekipu, ništa neće da ti fali ja sam tamo glavni.“
Verovala sam mu, da nisam ne bih sa njim krenula, ali nije mi bilo do pijančenja, bar ne tog tmurnog jutra.
No bila sam tu, krenula sam i nisam htela da ga cimam da me vrati nazad.
Vozili smo se pričajući o toj njegovoj ekipi, vikendici i vremenu.
Uobičajene teme nakon kojih su došle neke dublje, na primer: Kako si? Šta ima novo? Kako su ovaj i onaj? Šta se radi? I tako to.
Za nas ova pitanja nisu reda radi tu, uvek smo detaljno odgovarali na njih i što je najvažnije potpuno iskreno.
Tu iskrenost sam volela kod njega, on je u svom haosu života koji je živeo imao istančan i sređen um što se na prvi pogled nikad ne bi reklo, ali ništa nije isto na prvi, drugi, peti i pedeseti pogled, pa ni on, ni, ni ja, ni bilo ko drugi.
Godinama smo se poznavali, vodili visokoumne duboke i krajnje emotivne razgovore nakon kojih smo se osećali iscrpljeno, ali rasterećeno.
Taj put nam je sa stišanom muzikom i pojačanim glasovima brzo prošao, toliko brzo da sam mislila da idemo u Aranđelovac, a ne u Golubac.

субота, 29. април 2017.

Jedna ljubav stara

Morem plovi jedna ljubav stara.
Beskrajna k'o nebo opija i plaši.
Duboka k'o okean u plavom oku punom tuge.
Jedna ljubav stara očarava i straši,
Tera te da ustukneš i da se nečim pokriješ.
Tera te da pobegneš,
Zato što znaš da sve što je lepo kratko traje i jako boli.

Kao list vetrom nošen jedna ljubav stara bez cilja krivuda.
Bez određenog pravca,
Bez vere i nade luta lakomisleno.
Kao brod bez kapetana,
Priče koju neko želi da ispriča.

šta je noć

Šta je noć, ako nije tamnica koja rane otvara? Zavarava i opija, Mislim svaki put da prolazi najbolnija, Al budem uvek samo naivnija...