уторак, 14. новембар 2017.

Budni smo ti i ja

Samo nekad,
Kao na primer sad,
Uhvati me neka nostalgija
I spopadne ogromna glad.

Samo nekad,
Dok noć tišinom grad pokriva,
Samo kad moju prošlost bestidno otkriva
I donosi mirise tvoje dok se crvi u crevima roje.

Samo kad prođe ponoć,
Pa u sećanjima potražim pomoć
I slučajno pojedem nešto što voliš i ti.

O, samo da mi je da s tobom ovu pitu od jabuka podelim,
Samo sad,
Kao nekad,
Dok spava grad
I budni smo ti i ja.

понедељак, 30. октобар 2017.

To je to!

Neki ljudi vole da ih čekaju,
To ih zagrejava.
Zamajava im svest,
Rastu sami u sebi.
Osećaju se poželjnijima kad znaju da ih tamo negde,
Tamo neko verno čeka.
Kad znaju da je neko ljudsko biće vezano za njih poput psa,
Baš za njih
I baš poput psa.
Igraju se,
Sebi dižu ego,
Svog dvonožnog psa ponižavaju.
Misle: Biće pas uvek tu.
Misle: Toliko me voli, neće otići šta god da uradim... Čekaće.

Neki ljudi vole da čekaju,
Malo su mazohisti,
A malo veruju u čuda.
Nadaju se,
Misle: Čekanjem pokazujem da mi je stalo.
Misle: Koliko daš - Toliko dobijaš.
Teše se,
Maštaju,
Opraštaju,
Prepuštaju se,
Opuštaju i potpuno upuštaju u ulogu nečije sene,
Nečijeg dvonožnog psa.
Gube se,
Gube svest.
Gube sve...

I mene su čekali,
Jedni su mi bili dosadni,
A drugi su me,
Tako bezobrazno u sopstvenim očima dizali da me je,
Evo,
Baš sad potpuno sramota.
Nisam ih doživljavala,
Bar ne onako - kako su oni hteli.
Nismo se shvatili,
Razumeli,
Bacili sve karte na sto,
Pa k'o razborita bića rekli:
Evo, to je to!

субота, 21. октобар 2017.

Dok me krilo to bude nosilo

Krećem se u slobodnom prostoru.
Šta bih bez njega?
Nekad tu nema ničega,
Ali često ima baš svega.

Od prazne sobe - do neke nove seobe.
Od bola - do divnog mola.
Od ludaka - do pravih čarobnjaka.
Od velikog sveta - Do: "Baš je velika šteta"

Stignem tako ko zna gde,
Kad sam pošla nisam znala,
Al na kraju znam skoro sve.

Radim u slobodi,
Ona me vodi.
Diriguje,
Raspiruje.
Rasteruje i doteruje...

уторак, 17. октобар 2017.

Imam identitet, etiketu neću

Privatno s rečnikom koji se koristi za osobe sa invaliditetom i opise njihovih invaliditeta nemam problem.
Što se mene tiče tamo neki tip na ulici može da me nazove kako god hoće, ali moje je pravo da se odazovem ili ne odazovem.
No mediji su, ipak, nešto sasvim drugo zato što šalju sliku širokim narodnim masama koje, verujući da je ona ispravna nju usvajaju bez velikog kritičkog osvrtanja.
Tako će, na primer, neko pročitati onaj članak koji je skoro kružio netom s naslovom: "Pomogli slepcu", pa na ulici reći: "Evo ga slepac, sine", ili neku sličnu glupost.
Kad ljudi kažu: "Slepac", oni obično misle na nekog čoveka koji nešto očigledno nije ukapirao, a to sa čovekom koji je slep apsolutno ne mora da ima nikakve veze, zato što je slepoća sama po sebi samo vizuelni nedostatak koji ne mora nužno da utiče i na psihičke nedostatke.

уторак, 05. септембар 2017.

Nebo još mutnije postaje

Sve znaš i još si tu na mom i svom dnu.
Zajebavam te kao što je on mene zajebavao.
Ostaješ kao što ja ostajem.

Veran k'o pas sopstvenoj propasti samo želiš u moje krilo glavu spustiti.
Lice okrećeš ka televizoru i gledaš neki film dok mi tvoje disanje golica kolena,
A tvoje prisustvo golica sećanja.
I znaš,
znam da znaš da je tvoja frizura ista kao njegova.
Ipak mi dozvoljavaš da je pipnem umesto da ustaneš i vrisneš.

Umesto da odeš,
Da baciš stolicu i oštetiš boju na zidu.
Umesto da vičeš,
Udariš me onako - kako zaslužujem.
Umesto da uzmeš konce svog života u svoje ruke i pobegneš do neke tuđe,
Ali tvoje sigurne luke ti trpiš moje znojave ruke u svojoj kosi.
Reci mi ko si?
On nisi,
A nisam ni ja ona kojoj trebaš,
Pa zašto onda sebi mira ne daš?

среда, 30. август 2017.

Te noći

Te noći su mi javili da se ubila.
Znala sam i pre toga da je mnogo puta svoj svet sagradila,
Pa ga u naletu vetra izgubila.

Te noći su mi javili da je bila usamljena,
Odbačena,
Ranjavana i ostavljana mnogo puta.

Te noći su mi javili da je često znala da luta.
Negde po svojim mislima,
Negde po mokrim ulicama.
Nekada,
Dok je neka kiša padala,
A noć terala dan sa podiuma.

Te noći su mi javili da trudnoća nije bila željena.
Poznajući nju,
A i njih morala sam da upitam:
"Ko trudnoću nije želeo?"

Te noći su mi javili,
Znala sam,
Oni nisu želeli,
A ona nije imala mogućnosti,
Ni snage da sve sama postigne,
Da se iznad njih uzdigne,
A da ruku na sebe ne podigne.

четвртак, 24. август 2017.

Solo

Koliko se samo ljudi trude da ih zavole oni koji ih ne vole...
Prilagođavaju se, menjaju sebe, podređuju se, trpe...
Vraćaju se, veruju, nadaju se, dolete istim onim putem kojim su odleteli.
Maštaju o tome da će ih druga strana shvatiti ozbiljno, da će se potruditi, da će poželeti malo više od sebe da da zarad boljeg kontakta, odnosa, zajedničkog bivstvovanja iz bilo kojeg razloga.

Mnogo devojaka je trpelo sve i svašta.
Od nasilja, preko poroka, prevara i ljubomornih ispada - do kojekakvih svekrva, karakternih osobina i ko zna još čega.
Mnogo momaka je trpelo, takođe, sve i svašta.
Od konkurencije, bivših, lepših, bogatijih...
Preko one čuvene ljubomore, nesigurnosti, prevare, pa sve do pakla tvrdoglavosti i ko zna čega sve još.

Budni smo ti i ja

Samo nekad, Kao na primer sad, Uhvati me neka nostalgija I spopadne ogromna glad. Samo nekad, Dok noć tišinom grad pokriva, ...